OVE BILJKE VAS ŠTITE OD ZLA Pazite šta gajite u kući

Srpski narod poznat je po očuvanju običaja, ali i po sujeverju i narodnom verovanju. Zato čak mnogi poštuju i verovanja kada je reč o biljakama i drveću. Kroz ovaj tekst predstavljamo neke biljke i priče o njima kroz narodna verovanja.

Beli luk

Beli luk i dan danas mnogi smatraju prirodnim antobiotikom, a u narodnoj medicini ima počasno mesto među biljkama, jer snižava krvni pritisak, dobar je za kosu, odličan je protiv gripa. Takođe, veruje se da se belog luka plaše, vampiri i ostale nečiste i zle sile, pa je korišćen često u ishrani, a mnogi su ga nosili kao amajliju. Da bi vas beli luk štitio od zlih sila, uslov je da ga ne ljuštite noktima. Veruje se i da od mirisa belog luka beže zmije.

Bosiljak

Bosiljak je odmah iza belog luka, jedna od najrasprostranjenih biljaka u vezi sa ritualima i narodnim običajima. Ova začinska biljka prati Srbe od rođenja do smrti. Bosiljak nazivaju i Božji cvet, zato se veruje da valja prvo bosiljak posaditi u baštu, pa zatim i ostalo cveće. U nekim krajevima Srbije običaj je da se na Bogojavljenje, u izvorsku vodu stavi bosiljak, pa se nje svi ukućani umivaju. Verovalo se da će porodilje i bebe biti zdrave ukoliko se budu kupali 40 dana u vodi u koju je potpoljen bosiljak.

Ciklama

Za ciklamu se veruje da može da ublaži jutarnje glavobolje, migrenu za vreme menstruacije, kao i tupu glavobolju. Ova biljka se koristi i u zelenoj magiji, veruje se da je njena upotreba navodno najmoćnija u spravljanju ljubavnih napitaka, a veruje se, ako se koristi kao dodatak u vinu, da će opijenost za nekom osobom biti još veća.

Vrba

Vrba u srpskim običajima i verovanjima zauzima visoko mesto. Vrbovim grančicama “šibaju” se deca i odrasli na Mladence, Vrbicu i Cvete, a tada izgovaraju kroz smeh: “Rasti kao vrba”. Naime, praznik vrbe je Lazareva subota, dan kada se ova biljka osvećuje u crkvi i nosi se kući, takođe na taj dan od vrbe se pletu venčići. Veruje se da je kora bele vrbe lekovita i da pomaže kod prehlade i visoke temperature. Vrba iva je vesnik proleća, pa se veruje da kod žena raspe polna želja kada ona ozeleni (vrbopuc).

Foto: Profimedia

Glog

Srbi, ali i drugi narodi, verovali su da je glogov kolac najmoćnije i najjače sredstvo protiv vampira i demona, ali isključivo kada im se glogovim kolacem probode srce. S druge strane, veruje se da je i lekovito bilje, pa se cvet i plod u narodnoj medicini koriste za lečenje bolesti srca.

Detelina

Srbi, a i još neki narodi, i dan danas veruju da detelina sa četiri lista osobi koja je nađe donosi sreću, dok detelina sa dva lista takođe ima magičnu moći, te osobi koja ju je pronašla pomaže da pronađe zakopano blago. Srpski narod je smatrao da je detelina jedina biljka koja nije lek, a takođe po narodnom predanju nju ne bi trebalo sejati, ni kositi kada je mlad mesec.

Jabuka

Jabuka predstavlja simbol ljubavi i prijateljstva prema bližnjem svom, i zato je naš narod često nosio drugim porodicama na poklon. Ranije se jabuke nisu jele pre Petrovdana (12. jul). Jabuka je sastavni deo svadbenih ceremonija i dan danas.

Foto: Shutterstock

Zova

Zova je demonsko drvo. Mada se od nje pravi odličan domaći sok, a koristi se i u narodnoj medicini za lečenje raznih bolesti. Poznato je da leči grip, sinuse, bronhitis, astmu i alergije. Dokazano je da sok od zove jača imunitet, a pomaže i kod dijabetesa. Inače, na osušenom drvetu zove, zimi, raste pečurka Judino uvo, za koju se smatra da je lekovito. Veruje se da se na mestima gde je nikla zova nalazi plitak podzemni vodeni tok.

Ruzmarin

Ruzmarin se vezuje za svadbe. Uoči dana venčanja, devojke prave ukrase od ruzmarina kojima će biti svaki gost biti zakićen. Reč je o prastarom običaju koji potiče od Slovena. U našoj tradiciji, ruzmarin je neizostavni deo običaja, zbog svog mirisa. Veruje se da se mirisom ruzmarina zlim silama odvlačila pažnja, kako ne bi ugrozi mladu i mladoženju, goste, ali i njihove potomke.

Tuja

Tuja je ukrasno zimzeleno bilje, koje se najčešće sadi po grobljima, daleko od kuća, jer se veruje da je otrovna i da donosi nesreću. Verovanje je kada se posadi na okućnici da loše utiče na decu, koja se navodno često razboljevaju i umiru, a razlog nije poznat.

Čuvarkuća

Ona potiče iz Meksika, ali je rasprostranjena i u Srbiji. Veruje da ima čudotvorne moći, kada je reč o zaštiti kuće od udara groma. Zato se u selima masovno gaju na krovovima. Njeni debeli listovi zadržavaju vodu, pa ovoj biljci nije potrebno mnogo vlage i zemlje i uspešno opstaje. Koristi se za lečenje mnogih bolesti, a najčešće se njen sok stavlja u bolne uši.

agroklub/R.J.