Krenuo na put Evropom bez novca. Vratio se sa pričom od koje ZASTAJE DAH, zamalo da ga…

Kada je Uroš Jegdić (27) iz Beograda rekao drugarima da planira da obiđe Evropu sa malo više od 1.000 dinara u džepu i pitao ih da li žele da mu se pridruže, rekli su mu da s tim parama neće stići ni do Subotice. On se nije dao pokolebati, krenuo je sam i za 33 dana obišao 12 evropskih zemalja, a danas za “24 sata” priča iskustva dostojna velikog platna.

U avanturu života Uroš se otisnuo na leto 2014. godine, a prva stanica bila je benzinska pumpa na Novom Beogradu. Sa sobom je imao ranac, vreću za spavanje, mali šator, nešto odeće, 10 evra i sedam dinara u metalu. I želju da obiđe Evropu autostopom.

– Znao sam da nema poente da čekam, jer kao i većina mladih ljudi u Srbiji, nikad neći zaraditi pare koje su potrebne da se putuje. Želeo sam da odem iz zemlje, pa možda čak i da ostanem u inostranstvu ako se zaposlim, što da ne? Kad sam kretao pitao sam mamu da li imao da mi da koji dinar, rekla mi je “Imam” i uputila me da pogledam na stolu. Tamo je stajalo sedam dinara u metalu, i to je sve što sam poneo sa sobom pored onih početnih 10 evra – priseća se Uroš.

Foto: Uroš Jegdić / Privatna arhiva

Znao je da mu je prva i verovatno najveća prepreka na čitavom putu prelazak granice sa Mađarskom, tačnije ulazak u Evropsku uniju, jer mu ni jedan carinik nikad ne bi dozvolio da uđe u zemlju sa tako malom svotom novca. Zato je morao da se snađe.

– Prvi čovek koji mi je stao na Novom Beogradu išao je za Mađarsku, ali me je ostavio kod Novog Sada kada je naišla policijska racija. Ne znam da li je on imao nešto kod sebe, ili se uplašio da možda ja nemam nešto, ali stao je i zamolio me da izađem. Srećom, nije prošlo ni tri minuta, stao mi je drugi čovek koji me je prevezao preko granice, i odatle počinja moja pustolovina – priča on.

Na jednoj pumpi u Mađarskoj doživeo je blagu neprijatnost, koju danas s osmehom na licu prepričava kao anegdotu.

– Bila je noć i našao sam se na pumpi. Pošto sam rešio da neću da stopiram noću, jer nije bezbedno, hteo sam da prespavam negde, ali ne mogu da spavam na pumpi jer je puno policije, a u Evropskoj uniji ne smete tek tako da otvorite šator gde hoćete. Srećom, video sam pored pumpe jednu veliku, široku jelku, taman dovoljno veliku da ja mogu u nju da se uvučem sa vrećom za spavanje. Uđem ja tu, prespavam i ujutru izlazim iz jelke, kad ono neki čovek stoji i zblanuto me gleda. Prvo smo se gledali bez reči, a onda smo obojica prasnuli u smeh – priseća se ovaj hrabri Beograđanin.

Iz Mađarske prešao je u Slovačku, zatim Austriju, Češku, Nemačku, Holandiju, Belgiju, Luksemburg, Francusku, Švajcarsku, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku i na kraju se vrato u Beograd. I iz svake zemlje je poneo najlepše uspomene, a kako bi se izdržavao morao je da radi najluđe poslove.

(blic.rs)