VICOTEKA: Joj Fato nešto mi se hoće…
Fatooo… dolazi brzo… oće mi se!
Fata: Sačekaj Mujo da namirim živinu.
Mujo: manjivaj živinu, odmah da si došla da te gu*im.
Fata: Ma sad ću, nisam ni jaja pokupila.
Mujo: Man se jaja, dolazi dok me nije prošla volja za gu*enje.
Fata ulazi u sobu pa će na njega: joj Mujo kako ćemo, pa znaš šta ti je rekao doktor… bolestan si…
Mujo:
Ma mani ti doktora nego se skidaj gaće i daj gu*ice.
Fata: joj, Mujo ma znaš da se ne smeš zamarati…
Mujo: ma ja ću ležati, a ti ćeš ovaj put biti gore.
Šta će Fata nego se popne na Muju pa poče polako da skakuće, al’ posle nekog vremena se zanese, pa sve brže i brže, pa poče da ciči i vrišti……kad ti joj Mujo opali šamarčinu, onako baš ljutito, ako komšiluk i nije čuo krevet i Fatu, šamar sigurno jeste.
Fata: ijuu Mujo, pa šta bi!? Kad će ti Mujo na nju: Ma kako šta mi bi, zar se tako je*e bolestan čovek?!?
Procitajte dodatnu ispovjest:
Ispovjest: 10 godina smo pokusavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na…
10 godina smo pokušavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na muzeva jaja….
muz je vodio zdravu ishranu, bavio se sportom da bi imao sposobno telo i zdravi spermatozoidi, ali opet ništa.
Na kraju som se odlučili da posvojimo jedn devojčicu. Nakon par godina “borbe” uspeli smo, bilo je sve idilično nepune dve godina nakon toga, a tada smo saznači da naša osvojena ćerka ima urođenu i tešku bolest srca.
Bilo je potrebno jako mnogo novca da se da za operaciju i opet doktori nisu davali 100% sigurnosti da će doživeti 18 godina.
Zbog toga smo ja i moj muž odlučili da tu devojčicu iako smo je zavoleli kao svoju vratimo u sirotište. Evo već 4 godine nakon toga ponovo pokušavamo da osvojimo neku drugu devojčicu, ali bezuspešno.
U međuvremenu je naša devojčica na žalost pre 4 meseca preminula. Iako je bila na “teretu” države nisu skupljena potrebna sredstva za operaciju u Francuskoj :(… Možda da je nismo vraćali i da smo uložili ovu našu ušteđevinu,
MOŽDA bi i ona bila živa a i mi sretni sa njom… neko je mene i muža gadno prokleo, prešli smo 40-e i naša nada i vera da ćemo se ostvariti kao roditelji sve je manja ??