Ne znamo ni muž ni ja doslovno šta ćemo sa toliko eura, pa stalno ispunjavamo jedno drugom megalomanske želje

VEĆ DUŽI VREMENSKI PERIOD MUŽ I JA RADIMO U INOSTRANSTVU, NE SJEĆAM SE VIŠE KADA SMO PREGRIZLI JEZIK I STISNULI ZUBE, SPAKOVALI STVARI U KOFERE I TAKO KRENULI U POTRAGU ZA BOLJIM ŽIVOTOM.

Ja sam dobila unapređenje nedavno, dosta više para naego kada sam tek počinjala raditi. Ne znamo ni muž ni ja doslovno šta ćemo sa tolikih eura, pa stalno ispunjavamo jedno drugom megalomanske želje, od egzotične hrane do onih egzotičnih masaža, skupih krpica, izleta i šta svega ne.

Nedavno me i majka nazvala da pita da li može moja rođaka iz djetinstva da dođe kod nas, da joj ja potražim neki posao, pa da kod nas u stanu boravi dok se ne snađe.

Iako u mojoj firmi trenutno traže baš ljude njene stručne spremene, plus zna i jezik ona, sa lakoćom bi mogla dobiti taj posao, ipak, ja sam rekla da ipak ne može, mi nemamo novca jer nismo trenutno u najboljoj finansijski situaciji.

Razlog zbog kojeg sam ja odbila je to što ne želim da osoba sa kojom i nisam u nekim dobrim odnosima provodi vrijeme u našem stanu koji smo mi jako teško stekli, da našu hranu troši, i vrijeme, jer smo rodbinski vezani. Mi jesmo rodbinski vezano, ali ne i lancima, nisam dužna da trpim bilo koga, još pogotovo u stanu koji smo jako teško stekli muž i ja.

Od djetinstva se znamo, u životu joj je sve na tacni dato, nije se uopšte pomučila ni za šta u životu, fakultet je naravno završila, imali su pare da ga plate pa da dobije diplomu, servirano doslovno na pladnju, sada kada je ostala bez posla i potpore, ona bi da se hrani preko moje grbe, ne mogu sebi to dozvoliti, morala sam makar preko tipkovnice da se ispovijedim.

(Nostalgicno)